MOJ PUT (15)

14. 2. 2013

Tri domaćina (II)

„TI U KUĆI BUDI GLAVA, ZANEMARI ŽENSKA PRAVA.

 LJUBAV,VINO NEKA TEČE, MILUJ ŽENU SVAKO VEČE“

Tamo gde nema ljubavi tu se postavlja pitanje prava i ravnopravnosti. Čovek bez žene je pola čoveka, jedno bez drugog nemaju svrhu postojanja a zajedno čine bravu i ključ kojim se otvaraju vrata života. I slep lako može primetiti da nismo isti i da imamo sasvim različite uloge u životu, date od Tvorca. Ona je svesna da je slabija a pogotovo u vreme drugog stanja i zato  ne uzima prvog na kojeg naidje već bira snažnijeg, pametnijeg i  onog muškarca koji je voli. Takav može hraniti i štititi nju i dete i neće je ostaviti kad bude ružna i nepoželjna. Njoj treba neko da je vodi i ko će joj biti oslonac i fizički i psihički. Muž  je vodjen željom i njegova ljubav se retko dovodi u pitanje. „Čovek voli ženu kao sebe samog a žena se boji muža“, zapisano je u Bibliji ono što je važilo i bilo u ljudskoj prirodi oduvek. U narodu ima izraz da je žena „poturila“ čoveku dete. Njena prevara ima daleko veću snagu i neuporedivo teže posledice. Kada bi zatekao ženu „na kamari“ pravi muškarac bi isprebijao samo ženu, ako je voli, i samo se na to misli u bibliji kada se od nje traži da se „boji muža“. Žena ima hiljadu načina da se izbori za sebe i svoja prava i njoj je potrebnija POTVRDA DA NIJE POGREŠILA U IZBORU MUŽA.Bori se za prevlast i čeka kada će njen izabranik udariti rukom od sto.  Najgore što može da joj se desi je da se u toj borbi popenje čoveku na glavu. Ona prva prestaje da ga poštuje, postaje nezadovoljna i obično potraži drugog snažnijeg na kojeg se može osloniti. Malo drmusanje ili vaspitni šamar se proglašava NASILJEM U PORODICI  i tako sprečava iskonska igra čoveka i žene. Svako nasilje je nasilje i treba ga kažnjavati gde god da se desi. Kakvo posebno nasilje u porodici? Neki bolesnik ugasi pikavac na detetu i onda se zakonom zabrani i vaspitna ćuška.Od svih kazni najblaža je roditeljska. NAMA SE NAMEĆU ZAKONI ZEMALJA GDE JE RODITELJSKA LJUBAV I PORODICA NA IZDISAJU.  Da se čovek nije umešao propisima i zakonima ne bi se poremetili ni prirodni medjuljudski odnosi. Čoveku je data snaga a ženi lukavstvo i što je najvažnije slabiji libido jer ona nije nosilac života već ploda. I u slučaju da ona ima veću seksualnu želju ume bolje da je kontroliše. Time je sve regulisano. Svaki čovek je čuvao svoju ženu i u tome su mu pomagali i njena braća i roditelji. Danas je postalo potpuno nevažno ko će skim i ko će decu gajiti. Da ne bi deca bila na teret državi ona smisli alimentaciju(nije srpska reč) i hiljade drugih propisa kojima poremeti sve prirodne odnose. Važno da svi imaju prava zbog kojih vole državu kojoj plaćaju uredno porez a to što se umesto dece u kućama odgajaju zmije i krokodili to je“ ljudska sloboda“. Važno da žene i deca i borci za prava glasaju danas a za sledeće vladajuće garniture neka glasaju krokodili.

Ravnopravnost bračnih partnera je logična jedino kod hemoseksualaca. Oni su isti samo ih ljubav veže ali mi nije bilo jasno šta će im brak. Sad kad su muškarci počeli da ostaju u drugom stanju, stvar je jasnija. Čak i dok to „genijalna“ savremena medicina nije omogućavala jedan od njh je izigravao ženu i delili su poslove na muške i ženske.

Ne tako davno,pred DEVOJKOM su i starci ustajali a žene pred muškom glavom od 5 godina. Jedna iskrena žena priznade:“Dok sam decu radjala nikom nisam davala“. Nerotkinja bi u obostranom interesu ubedjivala muža da dovede još jednu ženu koja će mu produžiti lozu. Ona je pokretala to pitanje pošto je on obično taj koji zatelebesi.Danas se himen smatra greškom prirode a onda treba svi da se polomimo, i država i vojska da se digne, da veštački oplodi ženu koja godinama pije antibejbi pilule. Veštačka hrana, veštaćki lekovi, veštački materijali i VEŠTAČKI ŽIVOT i oplodnja. Poslednja tvrdnja „naučnika“ je da je embrion najbolji od tri roditelja. Možda će i deca biti bolja sa tri noge. Kao da nas je sve neka veštica omadjijala. Ili više njih?

Istorija zna za više vrsta brakova:  grupni, sindijazmički-brakovi parova, poliandrija, poligamija i monogamni.Svi ovi nazivi imaju jasno značenje za razliku od današnjih formi koje su neopisive rečenicom a kamoli jednim imenom. Da haos bude veći uvode se i predbračni ugovori umesto da se prizna da je  BRAK UNIŠTEN i da je ostala samo forma koja otežava svima život. Prvobitni HRIŠĆANSKI BRAK u kojem je „čovek glava ženi“ je osnova hrišćanske civilizacije i on je jedini danas ZABRANJEN. Čemu onda služi uopšte venčanje u crkvi  kad zakon propisuje sve suprotno. Nezamislivo je i Hrišćanstvo bez hrišćanskog braka. Možda je sad za godišnjicu Milanskog edikta upravo prilika da se proslavi 1700 godina priznavanja Hrišćanstva i da se ono PONOVO ZABRANI. U Francuskoj već ne sme da se koristi naziv Otac i Majka već se u rodni list upisuje roditelj 1. I 2.

Novac je postao važniji i od vere i časti pa su cifre zamenile i Oca i Majku. Kako će Sveto Trojstvo bez Oca i Bogorodica bez Majke? Koji broj je kojem glava?Kako će žena da se boji muža kad zaradjuje više od njega?Ženina plata nije dovoljna za obdanište ali je  ravnopravanost u poslu  važnija od vaspitanja dece i majčinske ljubavi. Samo pri razvodu nema ravnopravnosti a očinska ljubav se zloupotrebljava na sve načine.Ljubavi je na sreću  sve manje pa ćemo uskoro, ako ovako nastavimo, svi moći da uživamo u pravima i ravnopravnosti.

Milijan Jelić