MOJ PUT (31)

6. 6. 2013

Poredak, a ne sistem

Ma kako sposobni, moralni i plemeniti bili ljudi koje ubacimo u loš sistem, oni će se pre ili kasnije u njega utopiti i sistem će ih progutati ili će se prosto u njemu izgubiti. Nelogičan i neracionalan sistem urušava moral, svoju osnovu i temelje. Neodgovarajući nazivi ne samo da krive sliku sistema, već izvrću i sam poredak. PORADAK je prirodan, jednostavan, savršen, a razni sistemi su ljudska izmišljotina, komplikovana i nesavršena koja na kraju narušava i samu ljudsku prirodu. Prirodni poredak JESTE I MORA biti u osnovi svake organizacije bilo da ređamo kamenje, bilo da organizujemo ljude. Kamen je simbol  Čoveka-Hrista, a obrađen kamen je simbol izgrađenog čovek, a piramida od obrađenog kamena je najstabilnija građevina, pa čak i neobrađen kamen uskupljen zajedno u gomilu, kupu i piramidu je stabilan. I nesavršeni ljudi kad su organizovani i poređani  ispravno će biti stabilno telo u slobodnim, prirodnim vezama bez cementa i okova. Ali i najsavršenija piramida od najobrađenijeg kamena ne može opstati ako bazu okrenemo gore, a vrh dole, mora se prevrnuti makar je učvrstili najjačim vezivom i okovima, kao što i izvrnuta DEMOKRATIJA NIJE MOGUĆA ma kako je učvrstili i okovali ljudskim zakonima koji se protive prirodnim. Mora da vlada, da bude gore, GLAVA- VLADAR, a ne osnova, da bi i telo i glava bili zdravi. SVI „DEMOKRATSKI SISTEMI“ koji su ikada postojali su bili samo zavaravanje naroda  i stvaranje lažne predstave vladavine naroda. Istinski poredak odgovara i Bogu i narodu i jedino ne odgovara ljudskoj gluposti. Kad bi ljudi bili dovoljno pametni ne bi bili ni zavidni, ni alavi, ni zli, izračunali bi da se više isplati biti dobar, ali kako nismo onda nam treba poredak u skladu sa Božjim i prirodnim poretkom, a ne neki izmišljeni sistem od ljudi kakvi nismo. Narod niti jeste, niti treba da bude ALA SA STO GLAVA i PARTIJA,  već zdravo telo sa JEDNOM DUŠOM, JEDNIM I ZAJEDNIČKIM  INTERESOM  za ceo organizam. Na SABORU se sabira narod i sabira svoje interese, predlažu i donose zakoni, i skupština ne treba da služi za partijske razmirice. PARTIJE NE TREBA DA POSTOJE zato što se brinu više za partijske nego za narodne interese, a ni PROFESIONALNI POLITIČARI NE TREBA DA POSTOJE, jer više brinu za lične nego i za partijske i narodne interese. Ovo nije zato što su loši ljudi u politici nego zato, i najviše zato što je LOŠ, NELOGIČAN I NEPRIRODAN  POREDAK.  A kako bi trebalo da bude? Vrlo jednostavno kao i sve što je logično I KAKO I SAME REČI GOVORE.

V L A D A R: 1. Vlada, 2. Imenuje SAVET od mudrih i plemenitih, 3. Postavlja  VLADU od sposobnih i moralnih.

S A B O R ili SKUPŠTINU : čine mudri, sposobni i plemeniti koje predlaže, bira i smenjuje NAROD,  po 1. Mesnoj, teritorijalnoj osnovi, gde živi,  2. Radnoj osnovi, od čega živi.

Sabor je mesto gde se sreću narod i vlast koja vlada u zajedničkom  interesu.

S E L A  I  M E S N E  ZAJEDNICE predlažu i biraju svoje predstavnike u saborima OPŠTINA (KOMUNA), a ovi  među sobom predlažu i biraju predstavnike u saborima  REGIONA (K N E Ž E V I NA),  koji se teritorijalno POKLAPAJU SA EPARHIJAMA ( Srem, Banat, Bačka.......ukupno 13) i predstavnike u Saboru SRBIJE.

U D R U Ž E N J A  PROFESIONALNA  po OPŠTINAMA i KNEŽEVINAMA biraju, takođe, svoje predstavnike u skupštinama Kneževina i Saboru Srbije.

DRŽAVA I ZAKONI  NISU SAMI SEBI SVRHA VEĆ: N A R O D N I  S E R V I S samo za ono što narod i čovek ne može sam.  Zakoni su minimum morala i zato ne treba da idu u detalje, već NAČELNO  UREĐUJU odnose  propisima, a moralni i razumni ljudi primenjuju na konkretne životne  situacije.Opširnim i detaljnim zakonima se KOČE  MORALNI ljudi  i PRAVE RUPE za provlačenje nemoralnih. Srpski običaji su neuporedivo bolji od rimskih zakona. ZLOUPOTREBA  JAVNOG POVERENJA  JE  NAJVEĆI  STEPEN  DRUŠTVENE  OPASNOSTI  i shodno tome sankcionisati. S A N K C I O N I S A T I   L A Ž  I  P R E V A R U GENERALNO,  a ne propisivati šta je lažno u svim oblastima života . Uvesti  Mirovna Veća i Porote. Dati više prostora sudijskom  uverenju. Saveti i opomene su bolje od kazni. Logični i pravedni zakoni proizvode manje prekršioca nego neživotni, neprimenjivi propisi.

 Ako nešto treba promovisati onda je to moral, čast i poštenje, a ne skandale i prevare. PROMOVISATI MORALNE VREDNOSTI, A NE MATERIJALNE. Agresivan i lažni marketing zabraniti i polako ga svoditi na pijace, gde je nastao i gde mu je možda jedino mesto.

Državu i njenu administraciju treba da čine moralni i pravedni,  a ne „sposobni“ i „opasni“. Kako može da vlada kapital ako su nepotkupljivi državnici? Ne treba zavađati siromašne i bogate, radnike i poslodavce, jer su jedini pravi neprijatelji radnici i neradnici. SVAKO PRAVO BEZ OBAVEZE unosi nered u poredak. Bogatstvo u rukama dobrog čoveka nije zlo samo po sebi , ali zlo može biti način kako se do bogatstva došlo i svrha u koju se bogatstvo koristi. Alavost bogatog je pokretač privrede i nju samo država treba da kanališe i iskoristi na ljudski i pravedan način. Nije problem naroda što neko radi i ima, već što mnogi nemaju. Država sa Vladarom na čelu mora i treba da organizuje, usmeri, planira i kanališe STRATEŠKE STVARI bitne za narod kao pravi domaćin, a ostalu ekonomsku inicijativu da prepusti ALAVIM DOMAĆIM I STRANIM, ali ne na način i za ciljeve suprotne narodnim. I siromašne što zavide i alave što im nikad nije dosta muči ista muka. Nju jedino može suzbiti moral i plemenitost Vladara Domaćina. Možda je najbolja slika ljudske slabosti misao velikog umetnika Pikasa: „Voleo bih da sam bogat, a da živim kao siromah“. Zato i država ne treba da se ponaša kao Robin Hud, već da nauči sve, i jedne i druge, moralu i poštenom radu. Naš narod je uvek znao da „nije sve, a pogotovu sreća, u parama“. Koji prevarant ih samo izmisli?