MOJ PUT (6)

13. 12. 2012

Govor na vrhu Povlena od 23.06.2012., održan u prisustvu državnika, Vladike šabačkog, američkog, nemačkog, norveškog, novozelandskog ambasadora, akademika, predstavnika 13 nacija i druge srpeske braće i sestara.

Beseda na Gori – II deo

 

Živimo u vremenu kada se čovek pogubio u naletu tehnologije i materijalizma, kada je novac postao jedino merilo vrednosti i opravdava svaku nečovečnost. Nekada su čobani na ovim obroncima igrali klisa i pale radi svoje razonode. Danas ko ume motkom ili nečim da udari nekakvu lopticu, postaje važniji i uticajniji od svih srpskih akademika zajedno. Svet je zapao u takve apsurde da čoveku stane razum. Nardod radi i živi za kamatu, a sa druge strane Švajcarac, kome je imovina za vreme svetske krize pala na bednih 5 milijardi  švajcarskih franaka, skače pod voz.

Nije ni čudo, jer taj iznos jedva može da pokrije godišnje troškove Amerikanaca za kućne ljubimce. Samo za friziranje i hotelski smeštaj pasa u Americi se potroši 1.7 milijardi dolara. Ako postoje krajnja vremena, meni ova liče na najkrajnjija jedne civilizacije.

Međutim, ništa se ne dešava bez promisli Božije, pa ni početak, ni kraj neke epohe. Nikada u znanoj istoriji nije zabeleženo takvo ubrzanje razvoja tehnologije. Ona nam omogućava da bez znoja lica svog jedemo hleb. Možda je to znak da Božija kazna ljudskom rodu ističe. Onda nam ostaje samo da živimo kao slobodni ljudi, da naučimo da tehnologiju i novac koristimo na svoju korist i radost, a ne na svoju štetu, da uskladimo norme ponašanja sa novim tehnološkim mogućnostima. Inače ćemo umesto robovanja sebi postati robovi robota.

Reč robot je češkog porekla. nastala je kao vizija Karela Čapeka, koji pottiče iz najvrednijeg slovenskog naroda. A iz ovih krajeva potiče reč koju je svet priznao kao jedinu srpskog porekla, a to je vampir. Napojznatiji srpski vampir jeste Sava iz Zarožja, ali se prvi zvao Paole ili Povle, po kome ova planina dobi ime. Povle jeste sa Morave, ali izvor Morave je ovde, ispod Malog Povlena. Gledano sa svetlije strane vampir može biti simbol vaskrsenja, što Povlen označava kao mesto vaskrsenja slovenstva i Nojevu barku Slovenskog naroda i celog Čovečanstva.

Svet jeste jedan i globalizam je neminovnost, jer po prirodi je omogućeno ukrštanje naroda i rasa. Iz različitih svetova dolazimo, ali živimo u jednom i jednom ćemo biti jedno. Ali razvoj čovečanstva kao i ljubavi potiče od čoveka samog, preko porodice, svog naroda, pa preko Evrope, do Sveta. Ovo je Božiji, prirodan, logičan i večan poredak. Svaki drugi poredak i razvoj je privremen i osuđen da se zaplete i propadne.

Prve hrišćanske komune, nastale u najvećem zanosu vere, propale su jer su zasnovane kao višenacionalne i pojavilo se nepoverenje. Nažalost, živimo u vremenima kada poverenja nema ni u okviru jednog naroda, ni porodice, ni čoveka u samog sebe. Kako bi ga i bilo kad vladaju bankarske garancije i akreditivi, reklama, marketing, laž i prevara.

Zapamtite, kada primetite da se svet bori protiv reklame i marketinga, znajte da dolaze bolja vremena. Do tada „zmiju gladi , ispod nje se vadi“. Do tada srpski Zmajevići i ostali zmajeviti ljudi neka vode nebeske bitke za dobrobit ljudskog roda.

Za dobrobit srpskog, slovenskog i ljudskog roda u ime čovečnosti podigoh ova tri kamena, koja su sama po sebi simbol Hrista i svetog Trojedinstva. Simboli su jedinstva vere, nauke, znanja, simbol su jedinstva Slovena, slovenske mitologije i običaja, ali pre svega sadrže poruku poljuljanog prirodnog poretka, koji se tako poljuljan ipak otklanja od severozapada i priklanja jugoistoku i ključ su za njegovo uspostavljanje.

Ključ se sastoji od dve reči, a to su: Tri Domaćina. Domaćin u kući, domaćin u preduzeću i domaćin u državi. Ovo su reči vladike Nikolaja Velimirovića, koje nisam našao u njegovim knjigama, već su mi prenete od oca Jovana sa Svete Gore, koji je svojevremeno stanovao sa sv. Vladikom u Londonu u istoj sobi. Otac Jovan je nadam se i danas živ i trebalo bi da ima 104 godine. Prošle godine je još održavao hilandarski vrt.

I na kraju, želim da se zahvalim svima vama na dolasku i da kažem ono što nije vidljivo zapisano, a to je da ovaj moj rad u vidu tri kamena posvećujem dvojici ljudi, čuvara planine, koji čuvaše Povlen na prelomu dva milenijuma, a to su moj otac Milan Jelić, koji je život proveo čuvajući južnu stranu kao šumar i moj dragi kum, Dušan Mihajlović, koji ga još uvek čuva sa severne, japadne, maglovite strane.

Dabogda mi on i svi vi dugo živeli u zdravlju, sreći i veselju.

Milijan Jelić