# # #

MOJ PUT (7)

Nalazite se: Home » Novosti i dogadaji » MOJ PUT (7)

MOJ PUT (7)

MOJ PUT (7)

20. 12. 2012

Ubrzanje vremena

Prolazimo kroz mračan period ljudske istorije i tamnu stranu svemira. Kad kažem mi, mislim na nas ljude, čoveka, životinje, biljke i sve živo na zemlji zajedno sa Majkom Zemljom. Svi mi činimo ŽIVU NOJEVU BARKU, koja plovi Kosmosom sa Suncem, izvorom života, i Mesecom, kao poslednjom stanicom života, gde je ovaj sadržan jedva u tragovima. Iako je samo ogledalo Sunca, Mesec ima svoju nezamenljivu ulogu u životu kako Majke Zemlje, tako i majke žene. Mi to vidimo kroz plimu i oseku, koje daju život planeti i mesečne periode kod žene, koje pripremaju život čoveku. Mesec oko planete, planeta oko zvezde i svi se krećemo kroz Kosmos u savršenoj harmoniji i poretku. Ništa u svemiru nema relativno, niti zakrivljeno. Iskrivljeno može biti samo u glavi čoveka, posebno ako mu  žena zakrivi kao što je naša Mi-leva zakrivila Ajnštajnu, pa da ne zna ni šta je levo, ni šta je desno. Žena kao simbol Majke Zemlje bi trebalo da se vrti oko čoveka koji je simbol Oca Sunca i to je jedino relativno, jer ljudsko biće ima slobodu da radi i pogrešno. Male greske čine život na kratko zabavnijim, ali vode u veće, a ove u haos. 

Čovek kao očigledan gost na zemlji ne ponaša se kao dobar domaćin, što je logično, ali može se ponašati kao dobar gost. Čovek zaboravlja, ili ne zna, da živi u neraskidivoj  zajednici sa planetom koja je živa, koja diše, čije su vode njen krvotok. Svi smo fizički povezani, uslovljeni i mi i zemlja i dišemo isti vazduh - Duh Sveti.  Zemlja isto živi i diše i koliko je veća toliko je i pametnija od nas i neće nikad dozvoliti da je uništimo. Što više budemo mučili mi nju, više će mučiti ona nas, jer čovek je obična bezobzirna  i glupa vaška na zemlji. Zemlja ima sve informacije i one najfinije koje preko nas dobija iz Kosmosa, a mi samo delimične, a najviše iskrivljene, jer smo i sami krivi i lažljivi. Mi nikada nećemo vladati Zemljom. Možemo se razmnožavati koliko hoćemo, samo će više budala biti na planeti koja uvek ima načina da nas nagovori kako da se međusobno poubijamo, kad joj dosadi da se trese, da nam zavrće vodu ili da nas oduva kao prah. Ipak, kao svaka majka, ZEMLJA NAS PRVO OPOMINJE, PA ONDA KAŽNJAVA . Ne zaboravimo da su kroz istoriju poznati slučajevi da su MAJKE JELE SVOJU DECU. Desilo se to u Grčkoj na vrhuncu haosa nastalog kao posledica njihovog oblika lažne demokratije.

Kružno kretanje u svemiru prouzrokuje i kružne tokove razvoja ljudskog društva. Razvoj materijalnog uzrokuje pad moralni u odnosima među ljudima i odnosu ljudi prema zemlji koja nas hrani. U periodu moralnog pada sve nevažno postaje skupo, a ono bitno jeftino. Odnosno, postaje bitno ono što ne moramo, ono sto je nemoralno (moral je srpska reč).  Od laži i nemorala se mute misli i čovek sve manje ostaje čovek, sve manje ostaje razuman i sve slabije vidi svetlost i put. Uvek se pojavljivao neko da svetlost unese, ali sreća naša da izlazak iz mraka ne zavisi od nas izmanipulisanih budala, već je to deo svemirskog kruga u kojem se smenjuje dobro i zlo, svetlost i tama, koje čine život.

Poslednjih dvesta godina ubrzanja tehnologije i težnje ka materijalnom, a posebno ubrzanje poslednjih dvadeset godina je znak da se približavamo kraju, središtu mraka kroz koji želimo, sasvim logično i prirodno, što pre da projurimo i da nastavimo kružni put ka svetlosti. Naravno, koliko je trajao ulazak u središte mraka, toliko će trajati i izlazak, ali put u beznađe se razlikuje od puta sa nadom. Neka Bog da da MOJ PUT bude radosna vest za vas koji izlazak iz mraka želite, i da svi zajedno što pre ugledamo tračak svetla. Put je dug i težak, ali put sa nadom ka svetlosti , kada je tama iza nas, je radost i pesma. Radosti nema bez rada. Rad uz pesmu je znak sreće i radosnog života. To je život  Srbina i Boema, Crvenih i Belih Srba, život dostojan slovenog, pismenog čoveka SLOVENA. Ali još  moramo ćutke raditi, bez pesme, nemo kao naša zapadna bela braća Nemci. Svakom po zasluzi, pa u krug dok se ne opametimo. Čuvajmo i NE PRODAJIMO srpsku zemlju MAJKU, JER ONA NAS HRANI. Hraniće nas i dalje ako na njoj budemo radili mi. Ako je prodamo drugom, hleb će dati njemu, a nama samo mrvice. Od prodaje i prevare se živi lepo, ali kao i sve što je lepo kratko traje. SRPSKI DOMAĆIN NIKAD NIJE NI ZAJMIO, A KAMOLI PRODAVAO, mada kod dobrog domaćina i slugi je dobro, ako je dobar sluga. ALAV DOMAĆIN JE JEDNAKO LOŠ KAO I LENJ SLUGA.

Milijan Jelić