Slovenski san

23. 10. 2011

Bilo je to ovako... kroz sumorno jesenje i još subotnje jutro kliznulo se, ko god je mogao, iz prestonice ka valjevskom selu Bujačić. Od pola puta prestaše se pratiti putokazi, već se povedosmo za opojnim mirisima pečenoga vola što se zavrte od zore rane ispred Jelić vinarije.Tamo zatekosmo domaćina u tradicionalnom lanenom odelu, uvek lepu domaćicu i veselu družinu zaposlenih kako doteruju i poslednje detalje...nateže se novi baner za promociju Slovenskog sna..., a za oko mi zapade izreka kojom se vode ljudi koji se bave vinom u ovoj vinariji "Misliti, govoriti i raditi isto" kako jednostavna, a kako duboka misao i poruka.... reših da je se i ja prihvatim.

Dok smo uživali u opojnim mirisima dima i sveže pečenoga mesa, a na tašte ih zalivali Rajnskim rizlingom iz 2007., pažnju nam privukoše disko svetla na rotacionima kolima, jedna, druga, pa treća...zmileše neki ljudi i zagubiše se po ćoškovia imanja..., a za njima izađe i NJE Mary, glavom i bradom ambasadorka Amerike. Videsmo da društvo nije ni malo naivno te sa nestrpljenjem iščekivasmo sledeće zvanice. Ameri bejaše tačni kao sat. Dok su se zdravili sa Milijanom i pogledivali u pravcu ražnja kako da probaju vola, kroz vinograde se stušti figura, niko nego Scotland Yard...poznah ga po kapi, samo oni imaju takve. Zamalo, beše to naš  akademik i neki kažu najpametniji Srbin, Matija Bećković, kakva čast! Ubrzo potom grupica mladića dovede sa sobom malog, gotovo pogurenog starca, oca naše Jugoslavije, bivšeg predsednika i velikog pisca Dobricu Ćosića. Niko nikada kao on nije umeo opisati naše Korene , želju za vlašću (Vreme vlasti), Vreme smrti kao on.

Dok su se zvanice nizale, i kada više ne mogaste videti travu pod nogama, već samo kape i kisobrane po brdu pod kojim dovire Morava iz 2011., Milijan otvori ovo druženje vrlo jakim i poučnim govorom. Zapevaše i zasviraše nešto tradicionalno, kao dvojnice te otkriše i Slovenski san... misliti, govoriti i raditi isto, a nad njim grb Srbije. Dobro je da jos ima onih koji nisu zaboravili ko su i odakle su. Dalje, jedan za drguim stizali su ugostitelji iz najboljih restorana u Srbiji, žureći da probaju delić Sna. Veče se razvijalo u kušanju novog Slovenskog sna sačinjenog od  stare srpske autohtone sorte Kameničanke ( poznatije u narodu pod imenom Prokupac) iz berbe 2007. Grožđe brano početkom oktobra iz vinograda preko 50 godina starog, gotovo za podvige.  Da bi bilo potpuno iskonsko odležavalo je dve i po godine u srpskom hrastu, koji je Jelić nabavio iz okoline Pocerine. Zbog umereno tople godine i dovoljnog broja sunčanih dana dobili su grozdje idealnog balansa. I tek nakon četiri godine nege i odležavanja ovo vino ulazi u bocu i sa svojih sjajnih, ali neprimetnih 14% alkohola kreće da krči put do svoje publike. Misliti, govoriti i raditi isto, misao je koja me prati od toga dana...