MOJ PUT (11)

17. 1. 2013

Istina je smešna

Većina ljudu živi na sličan, uobičajen način, usklađen sa prirodnim staništem i vremenom kao dimenzijom razvoja čoveka. Takav način života traje duže ili kraće i dok traje smatra se normalnim, stvarnim, istinitim. Odstupanja su retka i neobična i ako ne izazivaju tragediju onda izmamljuju osmeh, podsmeh ili smeh. Kada bi neko želeo da ispadne duhovit trebalo je samo da lupi nekakvu glupost ili ispriča nešto neobično.

Sve manje i manje je šale i smeha. Skoro sve što je bilo neobično, lažno, krivo, čudno danas se smatra normalnim i jedino čemu se još smejemo je istina. Istina je toliko neobična i retka da je jedina ostala kao nešto čemu možemo da se smejemo, a i tada to nije sladak smeh od srca, već onako, više kao blaga seta sa jednim i jadnim ha ili hm. Iako se neko slučajno nasmeje od srca ostali se iščuđavaju da ima neko kome je do smeha. Čoveku nisu bile dovoljne Božije zapovesti, pa je smislio hiljade i hiljade propisa i zakona tako da duša čovečija jedva dahće i okovana obavezama svojim i brojnim pravima ostalih nije u stanju da ispusti ni ha-ha već jedva jedno hm.

Prošle godine ugledam u ulici Srpskih vladara (izmenjena u kralja Milana-najvećeg podanika stranoj vlasti)  natpis: „SKUPLJAM PARE DA IDEM IZ SRBIJE“. Iza njega sedi Čovek. Zaustavim se jer i meni se nedavno išlo, ali sam se prisetio razloga zbog čega sam se vratio i shvatio da čovek više nema gde da se skloni. „Zašto brate hoćeš da ideš?“, upitah ja.  „Tera me Država i Crkva da radim za njih“, odgovori on. Meni bi sve jasno i nisam ga više ništa pitao, dadoh mu nešto para i posavetovah da ostane jer će biti bolje. Od celog Sveta najteže mi beše raditi u Srbiji, ali znam da MORA BITI BOLJE.

MOJ PUT koji ispisujem ne bi imao smisla kada ne bi bio ISTINIT i kad ne bi vodio u bolji ŽIVOT. Isusov put, istinu i život su nažalost pisali, brisali i prepisivali drugi 300 godina posle raspeća. Interesantno da je Novi Zavet naš i katolički usklađen u svakoj reči, a hiljadu godina traje rascep oko moći i imetka. Ako Sina nema zašto je onda toliko važno da li Duh Sveti proističe i iz Sina.

Razapet između četiri strane Sveta i četiri robovska društveno-politička sistema, svedočim svojim životnim putem da čovek može živeti slobodno, časno i pošteno i u najpodmuklijoj formi robovlasništva, lažne demokratije i lažne slobode kakva je danas. “Teško je bogatom ući u carstvo nebesko, ali nije nemoguće“. Siromašnom je još teže, kažem ja, jer sam bio i jedno i drugo.

Kao potomak četiri loze: Petronija Avramovića, Kričana (Ilira-starih Slovena), Stefana Nemanje i vojvode Gojka Mrnjavčevića, osećam i obavezu da ostavim zavet Svom Srpskom-Slovenskom narodu. Dvanaest godina čekam bolje vreme i nekoga ko će pokazati put ili bar početi da govori ono što misli. Onaj ko se čuje govori uglavnom ono što publika voli da čuje i SVI KOJI SE ČUJU KALKULIŠU ŠTA ĆE REĆI ili govore izlizane fraze da sačuvaju ono što imaju. Ne okrivljujem nikoga, jer sistem LAŽNE DEMOKRATIJE je uspostavljen u celom svetu i SNAGOM PROPAGANDE SE USMERAVA društvo i manje ili više uspešno se ostvaruju željeni CILJEVI SKRIVENI OD NARODA. Onaj ko bi trebalo da diše za narod stavlja lične interese u prva tri plana, a narodne u četvrti. Društvo se i tako pokreće napred, ali u materijalnom smislu, jer materijalno je jedini cilj i opravdava sva sredstva i LAŽ i ĆUTANJE.

Diplome i titule se kupuju, pa nije ni čudo što i Akademija ćuti i gleda. Crkva ima svezane ruke, ali bar može glas da pusti na najveće apsurde u koje je zapalo čovečanstvo. Da li namerno ili slučajno Država republika ima krunu kao simbol i nikome to ne bode oči? U vreme socijalizma ljudi se plašili policije, a danas  SVI SE BOJE SVIH i svega. Novinari trpe cenzuru čuvajući ono malo plate, a radnici bi najradije bili zaposleni u državnoj firmi gde ima plata, a nema otkaz. Osuđivanje ne vodi nikuda i nije rešenje. Ljudi postaju samo zbunjeniji i još teže pronalaze put, a pravi put je POBEDA SVIH BEZ POBEĐENIH. I kriminal je posledica loše organizacije i manje je društveno opasan od lažnog morala i zloupotrebe javne funkcije. Ne jednom su u istoriji hajduci preuzeli brigu o narodu. Osnov zdravog društva može i mora  biti samo ISTINA, RAZUM I MUDROST. Mudrost  bez vela tajni jer „nema tajno što neće postati javno“. I na kraju, ŠTA JE TO TAJNO, A U JAVNOM INTERESU? I ako postoji, to sigurno nije razlog da zavlada laž i prevara.     

 

Milijan Jelić