MOJ PUT (17)

28. 2. 2013

Tri domaćina (IV)

„KRSNU SLAVU UVEK SLAVI, I NA KOLAČ SLOVO STAVI.

POREDAK SE MORA ZNATI, DA TE RADOST SVUDA PRATI.“

Srpska slava u izvornom obliku sadrži svu filozofiju života i uređenja porodice i društva. I krst i krsna slava su stariji od hrišćanstva i pripadaju izvornom slovenskom i belom narodu, Srbima. Kod nekih slovenskih naroda se zadržala kao imendan i kao duhovna veza predaka i svetitelja koji nose isto ime. Doktor Kljosov iz Hjustona, specijalista za DNK, koji se bavi poreklom rasa i migracijama ljudi, tvrdi da su Srbi na ovim prostorima prisutni 27 000 godina i da su Iliri, Tračani i mnogi drugi takođe Srbi. To i objašnjava istorijske zapise da su Sloveni dolaskom na Balkan zatekli stanovništvo koje govori njihovim jezikom. Narod Raja živeo je u harmoniji sa Majkom Zemljom i nije zagađivao, niti trovao, ni nju, ni sebe. Razne sile su porobljavale ratare koji špartaju zemlju (Spartak), česće i stočare po brdima, Vlahe ređe. I jedni i drugi su znali kosmičke tajne života i smrti, značaj genetskog nasleđa i rodoskrnavljenja, i prenosili ih u jednostavnim formama. Poštovali su i slavili svoje pretke, vodili rodoslove, bili svesni da se bez predaka ne bi rodili, da bez Zemlje, biljaka i životinja ne bi živeli i da srećan život ne čini višak materijalnih dobara, već međuljudski odnosi. Pravila saživota ugradili su u gene, jezik, izreke i običaje. Neopterećeni suvišnim i nepotrebnim, izbrusili su do tančina i punog sjaja kamen života.

 Najvredniji dragi kamen naših običaja je Srpska Slava.

DOMAĆIN slavi večnost života uz prisustvo duha svojih predaka sa svojom  porodicom, rodbinom, prijateljima i za srećnu budućnost potomstva.

KOLAČ, kolo-krug hleba-kruh, je simbol životnog kruga telesnog umiranja i rađanja žita i čoveka, ali i simbol Sunca  i osnova „Svete geometrije“ (Tek kad nauka zatvori krug ili dolaskom viših civilizacija će se shvatiti vrednost srpskog jezika, običaja i srpske igre-kola.) SLOVO je znak (pečat) koji se utiskivao na kolač i prenosilo se sa kolena na koleno, sa oca na sina. Sadržavao je geometrijske figure i simbole (danas hrišćanske) i bio znak prastare slovenosti i pismenosti Slovena-Srba. Kod nekih Slovena slovo znači REČ. „U početku beše reč i reč beše u Boga.“

 VINO, simbol duše (koja je u krvi) i najviše duhovne vrednosti Istine.

 SVEĆA  je simbol svetlosti i Sunca, izvora života, koji razgoni tamu u ovom i onom svetu.

Krug hleba koji se iseca u vidu krsta i zaliva vinom na četiri strane, predstavlja TELO SRPSKOG NARODA, naroda Sunca i vina,  koje se razišlo na sve četiri strane sveta da širi istinu i čovečnost (znak 4 S). Na dan slave domaćin SLUŽI i pokazuje da nema samo ulogu zapovednika. Time se daje najsnažnija i najvažnija poruka: PLEMENITOST SRPSKOG DOMAĆINA, KOJI BRINE O SVOM PLEMENU I CELOM NARODU. Tradicionalno gostoprimstvo Slovena, najvećeg belog naroda, proizilazi iz osećaja prvobitnosti i da su mu svi ljudi braća. Običaj je bio da se putnik namernik primi na konak, a na dan slave se ugosti i slučajni posetilac, ma ko bio. Domaćin je na dan slave Car Sveta, a mesto domaćina za soprom-astalom zauzima prijatelj kuće, DOLIBAŠA, sa kojim se lomi-deli hleb. Domaćin je gazda doma, koji se dobro stara o svom domaćinstvu, a Srpska Slava slavi, opominje i postavlja obavezu PLEMENITOG DOMAĆINA, koji vodi računa i brine o širem plemenu, a ne samo o svojoj porodici.

POREDAK SEDENJA za trpezom označava iskonski prirodni poredak uzajamnog poštovanja među ljudima, koji je do juče, manje-više bio sličan u svim kulturama. U Japanu se poštuje i danas ono što je postavio Konfučije pre Hrista i ne razlikuje se od starog, tradicionalnog srpskod poretka u odnosima: čovek-žena, otac-sin, stariji-mlađi, prijateljstvo. Tako i kod nas na slavi u čelu sedi DOLIBAŠA, prijatelj kuće. Do njega sa obe strane  MUŠKE GLAVE, prvo KUM ako je prisutan, pa prema začelju MLAĐI MUŠKARCI i na kraju ŽENE SA DECOM.

 Našeg plemenitog domaćina Konfučije naziva „plemenitim gospodinom“. Kao što se talasi od kamena bačenog u vodu šire u krug i nestaju u daljini, tako se i ljubav domaćina prenosi od njega kao centra na porodicu, na njegove meštane, narod i ceo Svet. Tako i ZDRAVICE posle osnovnih (Za pomozi Bože, U dobri čas, Za Svetu Trojicu) i Pomoćnice, kreću Za domaćina, Za kumove, Za prijatelje, Za komšije, pa za daljne komšije i prijatelje kojih mogu da se sete, i dok ima vina i rakije. Radimo na dobrobit svih, ali ne može se Svet voleti više od svog naroda ili narodu dati prednost pred porodicom. Nezdrava i lažna je pomisao da volimo sve jednako. To je obično znak da je lični interes, koji ne mora biti samo materijalni, zamutio osećanja i razum. Harmoniji i poretku među ljudima prethodi poredak u glavi čoveka i naroda. Bistra voda leži na mulju, a dobro vino na talogu. Ako se uzburkaju, pa se mulj i talog podignu, nisu više dobri ni voda, ni vino.