# # #

MOJ PUT (18)

You are here: Home » News & events » MOJ PUT (18)

MOJ PUT (18)

MOJ PUT (18)

7. 3. 2013

Tri domaćina (V)

„DOMAĆINE DRUGI, BRALE, TEBI NIJE BAŠ DO ŠALE,

PREDUZ’O SI PREDUZEĆE, DA LI MUKE IMA VEĆE?“

 

Preduzimljiv čovek želi više i bolje. Želja za boljim životom je u prirodi, manje-više, svakog čoveka, ali posebna je vrsta ljudi velike energije, koji su predodređeni, programirani da organizuju više ljudi na zajedničkom poslu. Od svih vidova preduzetništva najzdravije je porodično ili u okviru familije. Nekada su porodične zadruge brojale i preko sto članova među kojima su vladali harmonija i poverenje sa jasnom podelom posla. Oni su bili porodica, preduzeće, vojska i mala država koje je na okupu držao jedan trostruki domaćin. Srpske porodične zadruge su najbolji i najhumaniji vid organizacije društva u istoriji čovečanstva, trajao je hiljadama godina i opstajao sve do pre pedeset godina. Pod parolom slobode i jednakosti nastale su države koje su postale same sebi svrha, razbile porodice i ljude pretvorile u robove pravila i normi suprotnih ljudskoj prirodi. Nigde čovek ne može ostvariti veću slobodu nego u krugu porodice. Dobar domaćin, hijerarhija i poredak je zadržan samo u onom vidu uređenja društva gde se stvara dohodak i porez, a to je preduzeće. Nijedna revolucija u krvi nije donela ništa dobro, ni buržoaska, ni socijalistička. Danas kada je propao i liberalni kapitalizam i socijalizam vidimo da su to sve bili vidovi robovlasništva koji su doveli do toga da smo danas postali robovi robe, para, mode, medija, banaka i država. Rimski rob bar nije mogao ući u minus, a današnji Italijan duguje u proseku 30 000 evra i obezbeđuje robovsko nasleđe i svom potomstvu.

Ipak, od svih današnjih robova najveći je preduzetnik, domaćin u preduzeću, bez obzira da li je nasledio ili na brzinu stekao u poslednje vreme svetskih previranja. Veće preduzeće, veća odgovornost, duži radni dan, leže se i ustaje sa radnim obavezama, uglavnom problemima. I onaj što je postepeno bez zaduživanja gradio zdravo preduzeće polako postaje rob svog kapitala jer, ako ne želi da propadne, mora napred da ulaže dobit u nove obaveze, odgovornost i da se širi. Sve što se širi mora jednom da pukne. I da želi da se zaustavi ne može, jer ga konkurencija tera napred. Vremena za porodicu i prijatelje ima sve manje, sam prelazi na brzu hranu, a ručkove provodi sa poslovnim partnerima i to najčešće sa problematičnim i neodgovornim, sa kojim da nije poslovnih problema ne bi nikad seo za istu trpezu. Dobar domaćin brzo postaje svestan da ne može da pojede toliko koliko je zaradio i da su zamkovi i jahte posledica sujete, besmislena obaveza i teret. U srednjem veku i Srednjoj  Evropi, kad nije bilo „Feraria“ i „Versaćea“, postojale su bljuvaonice sa peruškama u trpezarijama zamkova, pa kad više nije moglo da im stane zagolicali bi resicu i prosuli niz zidine napola svareno najskuplje jelo i vraćali bi se da ponovo jedu. Genetski već deformisani od rodoskrnavljenja naduli su se do pucanja od nezdrave hrane od koje su se često i razbolevali. Danas su otišli u drugu krajnost sa dva skupa zalogaja na tanjiru od pola metra i bocom vina od 10 000 evra. Dvorce su zamenili jahtama, a pogled na ostareli smežurani par na palubi broda koji ispija čašu vina u samoći kod mene izaziva sažaljenje slično kao prema „vitezovima“ sto povraćaju niz zidine dvoraca. Meni se opet povraća od moljakanja da nam daju “datum za pregovore o ulasku u Evropsku Uniju“.

Domaćin u preduzeću ne mora biti vlasnik, već može biti i rukovodilac koji ima domaćinski odnos koji proizilazi iz njegovog bića i vaspitanja. Odgovoran, častan i pošten nosi veliki teret organizacije posla i velikog broja ljudi koji su ispod njega. Veća plata i privilegije su blaga uteha za sve nevolje i probleme na poslu, posebno za odgovornog direktora koji prestaje da bude svoj čovek i postaje čovek za sve. Veća prava uvek nose i veće obaveze ako je postavka zdrava, a ako nije onda blagodat prava kratko traje i loše se završava. Domaćinski odnos prema radu se zasniva u kući i proizilazi iz vaspitanja, porodičnih odnosa, osećanja zajedništva i nesebičnosti koja se ponesu iz doma. U zdravoj kući i zdravom preduzeću obaveze i doprinosi su u prvom planu, ispred prava. Prava bez odgovornosti su propast i za kuću, i za preduzeće. Od sva tri domaćina najmanje je ugrožen domaćin u preduzeću koji pravi pare, jer su pare postale opsesija i glavno sredstvo upravljanja i manipulacije modernim robljem. A kao i sve narodne izreke tačna je i ona da „pare ljude kvare“. Zato, ako niste gladni, ne žurite da zaradite velike pare da bi ste ih trošili na mamipare. A dok je srpske zemlje, Srba gladnih biti neće, za razliku od neradnika što se bore za prava radnika.