You are here: Home » News & events » MOJ PUT (21)
MOJ PUT (21)
28. 3. 2013
Tri domaćina (VIII)
„DOMAĆINE TREĆI, GLAVO, DOČEKALI TVOJE PRAVO.
ČOVEK, RAZUM I ISTINA, DA POSTANU UZOR SVIMA.“
Samo čovek koji je domaćin u svojoj porodici, koji ima vaspitanu i poslušnu decu, koji je još i domaćin u preduzeću gde se stvara vrednost, može biti i domaćin u državi, VLADAR I GOSPODAR. Na češkom jeziku gospodar je isto što i domaćin, i to domaćin koji privređuje, doprinosi gospodarstvu, bilo porodičnom (domaćinstvo), bilo narodnom (narodna privreda). Takav je i izvorni GOSPODIN, a ne onaj koji je stekao fine manire, odelo vrednije od njega samog i što ima ubedljiv nastup dok priča ono što narod voli da čuje. U danšnjem svetu forma je toliko nadjačala suštinu da i sudije i ministri kupuju kradena odela u pola cene da bi bili „gospoda“ u punom sjaju. Predsednici država su marionete koji rade za slavu, a vrhunac apsurda je „Nobelova nagrada za predizborna obećanja“, čime je i zvanično postalo važnije ono što se obećava nego šta se radi. Narod je sluđen lažnim vrednostima, tako da je i sam marioneta lažne demokratije. Svemu se da NAZIV KOJI NE ODGOVARA SUŠTINI i onda naziv postane dogma u koju niko ne sme da zaviri. Strani nazivi i skraćenice su idealni načini za razdvajanje forme i suštine i mućenja svesti, pa naziv postaje bauk i nedodirljivi aksiom. Istinska demokratija je postojala samo u vremenu kad se nije tako zvala i kad je pred narodom stajao čovek, a ne fraze. Narod bi sam iznedrio vojvode i serdare, plemenite vođe, koji su DISALI I GINULI ZA NAROD, a ne ponuđenog, ovog ili onog, vođu partije, koji štiti interese svoje i svojih podanika i poltrona. I kada ga tako izaberu obično nema nikakva ovlašćenja, pa svezanih ruku ne može ništa da uradi i kada bi umeo i hteo. Vođa se birao na narodnom saboru, vašaru, spontano i tako se i smenjivao ako ne bi ispunio očekivanja, a danas PARLAMENT SLUŽI ZA PARLANJE, ZA PRIČU. Svako priča svoju, a ostali izađu napolje ako nisu zaspali ili se začitali. Demokratija se završila onda kad se vladar sa čela vojske povukao u senku, a u rat počeo da šalje tuđu decu. Mi se danas oslanjamo i kunemo u demokratiju koja vuče korene iz robovlasničkog perioda, kada je čovek i narod vredeo manje od stoke. Ko je bio protiv takve demokratije ubijan je javno (tada su nastala tajna društva Pitagorejaca-pametnijih ljudi koji su sagledali suštinu) za razliku od danas kad se protivnici ubijaju tajno, a sve može da se kaže javno-demokratski. Demokratija je pozorište koje ćemo gledati i slušati sve dok budemo više voleli laž koju želimo da čujemo, nego bolnu istinu koju se pravimo da ne vidimo i ne čujemo.
Na čelu sela, grada i naroda treba da stane sposoban i PLEMENIT DOMAĆIN, kome je VLAST TERET I ŽRTVA, a ne način da zbrine sebe i svoju porodicu. To ne može biti teoretičar i školovani ekspert, ma kako pametan bio, kao ni dobrica koji mrava nije zgazio, ali ni mravinjak sagradio, već ČOVEK KOJI JE SVOJIM ŽIVOTOM DOKAZAO I SPOSOBNOST I PLEMENITOST, ČOVEK VISOKOG MORALA. Nema mnogo takvih, ali ih je uvek bilo i biće bez obzira da li ih mi vidimo.Takav čovek je iznad ljudskih zakona, jer su „zakoni minimum morala“, forma koja nikad ne može predvideti šta sve život nosi i više služi kao zaklon od pravde nego samoj pravdi. U današnje vreme kada se stvara višak vrednosti veći nego ikada, države i zakoni su postali sami sebi svrha i izdigli se iznad ljudi. Svaki korak i svaka misao čoveka je propisana nekim pravilom i u šumi propisa bez puta i svetlosti zarobljen je čovek. Zakon treba da bude kao stari hrast u polju koji je orjentir i ujedno zaklon za ljude koji vredno i slobodno rade, a ne neprohodna prašuma. ZA VEĆINU PROPISA ČOVEK SAZNA TEK NA SUDU, A TAMO NIJE VAŽNA NI ISTINA, NI PRAVDA, VEĆ KAKO SE KO UKLOPIO U PROPIS ILI GA IZBEGAO. Uporno nadograđujemo Rimsko pravo kao da je naše i kao da nijedna druga civilizacija nije postojala. Umesto pojednostavljenja i razvijanja samoregulative, mi povećavamo armiju pravnika udaljenih od života i sve više zatrpavamo sudove predmetima koji se rešavaju godinama. Danas sudovi pucaju od predmeta, zatvori od zatvorenika i ne želimo da se setimo vremena kad se živelo bez žandara i bez zatvora. Ljudi će radije prihvatiti i licemerje i lažni moral samo da manje rade. MORAL JE VIŠE OD ZAKONA I ON JE SAMO U ČOVEKU. Umesto da gradimo čoveka i čovečnost, mi gradimo i nadograđujemo zakone koji čovečnost guše.
Borimo se protiv mita i korupcije tako što donosimo zakone o lobiranju. Umesto da otvoreno iznesemo svoje interese celom svetu i nađemo svoje mesto, mi javno i zakonski lobiramo. Miloš Obrenović je i dalje uzor sposobnog političara koji laže i vara, kao da ne znamo da se danas od Kragujevca do Beograda ne putuje pet dana i da u vreme interneta i satelita možemo lagati i zavaravati samo sami sebe. Koja je to prevara ostala neotkrivena, i koja laž je dugo trajala?
Pedeset miliona Britanaca pije antidepresive iako samo jednom od sedam pomažu. Umesto da se zapitamo šta nas to čini nesrećnim mi se lečimo otrovima i pojačavamo doze. Umesto da izađemo na put čovečnosti, mi se krijemo iza upozorenja da lek može biti štetan i da se konsultujemo sa lekarom ili farmaceutom. Na put čovečnosti nas može izvesti samo ČOVEK kome ćemo poverovati da je sreća u istini i poštenom radu.